Stomatološka protetika je stomatološka disciplina koja se bavi restauracijom i preoblikovanjem postojećih zuba i nadoknadom zuba koji nedostaju. Protetskom rehabilitacijom postiže se pravilna funkcija kompletnog orofacijalnog sistema uz istovremeno postizanje estetskog efekta i skladnog izgleda lica i osmeha. Usled nedostatka zuba, preostali zubi se mogu razlabaviti ili migrirati prema praznom prostoru. Nedostatak zuba u dužem vremenskom periodu za posledicu obično ima gubitak vilične kosti, poremećaj zagrižaja i međuviličnih odnosa, poremećaj u viličnom zglobu, ali i narušavanje kompletnog estetskog izgleda lica.

Protetske nadoknade se mogu svrstati u dve kategorije: mobilne (nadoknade koje se „skidaju i stavljajuˮ) i fiksne (nadoknade koje su fiksirane u ustima). Mobilne protetske nadoknade mogu biti indikovane u situacijama kada nedostaje veći broj zuba i u slučaju potpune bezubosti. Parcijalne proteze se izrađuju u slučajevima kada u ustima ima još preostalih zuba. Razlikuju se parcijalne pločaste proteze, koje se zbog nepovoljnog načina prenošenja pritiska danas sve manje preporučuju i parcijalne skeletirane proteze („vizil protezeˮ) koje imaju daleko povoljniji i prirodniji način prenošenja pritiska, redukovanije su od pločastih i samim tim prijatnije za nošenje i smanjuju osećaj stranog tela u ustima. Stanje bezubosti (kada u ustima nedostaju svi zubi) zbrinjava se totalnim protezama, čija izrada pacijentima nadoknađuje izgubljene zube i delove alveolarnog nastavka i omogućava obnovu narušenih funkcija.  

U fiksne protetske nadoknade ubrajaju se krunice, mostovi, nadogradnje, fasete (viniri), inleji, onleji itd. Krunice mogu biti indikovane kod različitih vidova oštećenja zuba, kada to nije moguće zbrinuti plombom ili kod promene boje ili oblika zuba. Mostovi se izrađuju u slučaju nedostatka jednog ili više zuba, kada je brušenjem potrebno pripremiti zube oko praznog prostora, kako bi imali ulogu nosača. Na fiksne protetske nadoknade pacijenti se veoma brzo navikavaju, budući da su cementirane za zube nosače i uklopljene u zubni niz. Fiksne protetske nadoknade mogu biti metalokeramičke (kombinacija metalne osnove sačinjene od neke od legura metala i keramike, kojom je metalna osnova prekrivena) i bezmetalne (imaju keramičku osnovu). Bezmetalne nadoknade mogu zadovoljiti najviše estetske standarde, pokazuju visok stepen biokompatibilnosti, što im daje prednost u odnosu na metalokeramičke nadoknade.

U procesu izrade protetskih nadoknada kombinuju se ordinacijske i laboratorijske faze, tako da tokom celog postupka aktivno sarađuju stomatolog i zubni tehničar. U današnje vreme, posebno je popularna CAD/CAM tehnologija izrade fiksnih protetskih nadoknada. Podrazumeva kompjuterski vođenu izradu i dizajniranje nadoknada iz gotovih keramičkih blokova, procesom frezovanja.